Članci

Marković sakuplja, klasifikuje i slika odbačene, izgubljene, nepoznate,stare predmete, čija je funkcija iščilela, nestala u vremenu, koji postoje samo još kao artefakt, kao goli predmet. To je utoliko teži poduhvat, što ti predmeti dolaze sa sela, čiji je drevni svet gotovo uništen. Poneke od predmeta prepoznajemo: zarđala šarka sa katancem sa seoskih vrata, avan, testija, čirak, krčag, buklija, đugum, kondir, bakrač, tiganj, obramica, sač, kaca, sofra, gunj, ubrus, vez, sanduk, tronožac. Predmeti poput tronošca, izdeljanog od panja, danas su izgubili svaki upotrebni smisao. Svaki od njih, posebno one poetične, meke, poput ubrusa ili veza, u prošlosti je pratio kompleks značenja i rituala.

U jednom svetu ne samo posrnulih, već nestalih vrednosti, Marković restaurira predmetni poredak, poverenje u svet, i svet predmetnog, u realnost i realizam kao oblik slikarstva. To vaspostavljanje vrednosnog, u pozadini njegove umetnosti, čini se projektom, koji nema fenomenoloških granica i koji je dragoceniji i od stvaranja jednog autohtonog slikarskog sveta.

Dejan Đorić, likovni kritičar

Nazad na članke